{"id":1807,"date":"2016-03-07T12:38:38","date_gmt":"2016-03-07T11:38:38","guid":{"rendered":"https:\/\/www.vodnaagencija.org\/sr\/region\/"},"modified":"2016-04-05T00:24:20","modified_gmt":"2016-04-04T22:24:20","slug":"region","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/vodnaagencija.org\/sr\/region\/","title":{"rendered":"Region"},"content":{"rendered":"

VODNI AGENT<\/strong><\/p>\n

„Uspostavljanje medjunarodnog sistema dru\u0161tvene odgovornosti prema vodama“<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

Op\u0161ti cilj:<\/strong>
\u00a0 \u00a0Uspostavljanje sistema medjunarodne saradnje i povezivanja kroz kontinuirano podizanje svesti dece, kroz podsticaj na promi\u0161ljanje svakodnevnih postupaka i sugerisanje na promene pona\u0161anja u pravcu racionalnog i savesnog ophodjenja sa vodom kao egzistencijalno neophodnim resursom.<\/p>\n

Specifi\u010dni ciljevi:<\/strong><\/p>\n

    \n
  1. Uvodjenje direktnog nadzora potro\u0161nje vode \u010dime se pokre\u0107e proces racionalizacije potro\u0161nje vode u \u0161kolama i vrti\u0107ima<\/li>\n
  2. Povezivanje aplikacijom koja omogu\u0107ava uvid u potro\u0161nju i stvara mogu\u0107nost medjunarodne komunikacije<\/li>\n
  3. Edukovanje na temu odgovornog ophodjenja prema vodi (voda u prirodi, potrebe i potro\u0161nja, zagadjenje, upravljanje vodama i energetska efikasnost proizvodnje pija\u0107e i prerade otpadnih voda)<\/li>\n<\/ol>\n

    Background:<\/strong>
    \u00a0 \u00a0Voda je posebno zna\u010dajan resurs neophodan u svakodnevnom \u017eivotu kroz aspekt pija\u0107e i tehni\u010dke vode, u proizvodnji hrane ali i saobra\u0107aju, turizmu va\u017eno na vreme skrenuti pa\u017enju na neophodnost odgovornog ophodjenja prema vodi u smislu racionalne potro\u0161nje, smanjenog tj. eliminisanog zagadjenja i savesnog upravljanja kroz spre\u010davanje bujica i poplava. Nedostatak pija\u0107e vode je problem sa kojim \u0107e se do 2030. godine suo\u010diti polovina stanovni\u0161tva na Zemlji. Koli\u010dina pija\u0107e vode sa naglim povedanjem broja stanovnika i sve ve\u0107im zaga\u0111enjem naglo opada. Od sve vode na Zemlji 97,5% je slano, od preostalih 2,5% slatke vode 70% je smrznuto u ledincima, preostala voda je prisutna u zemlji\u0161tu ili je u dubokim, podzemnim izdanima i \u010desto ne mo\u017ee da se koristi za pi\u0107e. Za upotrebu je dostupno manje od 1% vode. Preko 1 milijarde ljudi nema nikakav pristup pija\u0107oj vodi a zbog konstantnog nedostataka vode svakodnevno umire 5 hiljada ljudi \u0161irom sveta. Prose\u010dna potro\u0161nja vode u Evropi je 150l\/dan, a potro\u0161nja vode je 2 puta br\u017ea od proizvodnje. Rano obrazovanje dece iz oblasti za\u0161tite \u017eivotne sredine je temelj obrazovanja za odr\u017eivi razvoj. Deca su veoma radoznala i istra\u017eiva\u010di su po orjentaciji. I uz najmanje podsticaje mogu da naprave dobar kontakt sa prirodom, razviju pravilan odnos prema potrebi za za\u0161titom \u017eivotne sredine.<\/p>\n

    \"region-ilustracija\"<\/a><\/p>\n

    Ciljna grupa:<\/strong><\/p>\n

      \n
    1. Deca pred\u0161kolskog i \u0161kolskog uzrasta, kao ciljna grupa su veoma prijem\u010diva za saradnju. Edukacijom i osve\u0161\u0107ivanjem dece stvaramo budu\u0107e odrasle ljude sa ve\u0107 formiranom sve\u0161\u0107u o vodi kao prirodnom dobru koje nije neiscrpno a strate\u0161ki je zna\u010dajno i neophodno za opstanak ljudske vrste ali i \u010ditave planete. Edukovanjem dece uti\u010demo i na njihovo neposredno okru\u017eenje te tako indirektno obrazujemo takore\u0107i \u010ditavu lokalnu zajednicu.<\/li>\n
    2. Lokalne samouprave, uprave gradova kao legitimni organi vlasti i upravljanja sa kojima je neophodno uspostaviti komunikaciju u cilju lak\u0161eg i efikasnijeg sprovodjenja aktivnosti.<\/li>\n
    3. Stru\u010dne resorne institucije i javna preduze\u0107a sa kojima je potrebno ostvariti saradnju u smislu stru\u010dne potpore i podr\u0161ke projektu na nivou specifi\u010dnosti i kompleksnosti teme odnosno problema koji re\u0161avamo.<\/li>\n
    4. Kompanije koje imaju svest i rade na programima dru\u0161tvene odgovornosti, volontarizma i anga\u017eovanja u projektima i gradjanskim inicijativama.<\/li>\n<\/ol>\n

      Aktivnosti:<\/strong><\/p>\n

      \u00a0 \u00a0Za sprovodjenje sistema direktnog nadzora potro\u0161nje vode i umre\u017eavanja korisnika izradjeno je tehni\u010dko didakti\u010dko sredstvo u obliku mernog uredjaja i internet aplikacija Vodni agent preko koje deca razmenjuju i uporedjuju podatke o potro\u0161nji vode sa vr\u0161njacima u drugim \u0161kolama. Merni uredjaj je inovativni produkt iz Slovenije, jedinstven po svojim karakteristikama i mogu\u0107nostima upotrebe.
      \u00a0 \u00a0Projekat se bazira na radu sa decom koja svoja iskustva ste\u010dena u aktivnostima u projektu, prenose uku\u0107anima i tu se pojavljuje mogu\u010dnost za uklju\u010divanje partnerskih organizacija i kompanija koje bi u interesu svog strate\u0161kog marketinga na\u0161le prostora u \u0161irenju mre\u017ee ekolo\u0161kog projekta na podru\u010dju globalnih aktivnosti o\u010duvanja kvaliteta i koli\u010dina vodnih resursa.<\/p>\n

      \"Kopija<\/a><\/p>\n

      \u00a0 \u00a0Pra\u0107enje potro\u0161nje je postupak kori\u0161\u0107enja mernog uredjaja koji se instalira direktno na slavinu i o\u010ditava protok vode. Uz pra\u0107enje potro\u0161nje svaki u\u010ditelj sprovodi edukaciju. U te svrhe pripremljen je edukativni paket koji obuhvata: merni uredjaj, uputstvo o postavljanju i kori\u0161\u0107enju uredjaja sa video prilogom i kurikullum za rad sa decom uz uputstvo za kori\u0161\u0107enje aplikacije tj unos podataka na www.vodnaagencija.org\/agent\/. Projektne aktivnosti obuhvataju dizajniranje i pripremu flajera, postera, bed\u017eeva i \u0161tampanje zastave kojom se obele\u017eavaju \u0161kole Vodni agenti. Sav \u0161tampani materijal, obra\u0107anja javnosti i kontakti s medijima bi\u0107e propra\u0107eni i informacijama i oznakama donatora i partnera. Nacionalni koordinatori podnose izve\u0161taj o radu nosiocu projekta tj. Vodnoj agenciji.
      Aktivnost edukacije koje se sprovode u \u0161kolama prilagodjena je uzrastu odnosno postoje\u0107em znanju ste\u010denom dotada\u0161njim \u0161kolovanjem (u svakoj zemlji ponaosob) i obuhvata teoretski i prakti\u010dni deo. Teoretski deo su interaktivna predavanja u formi razgovora sa decom, kviza, prezentacije i uop\u0161teno razgovora. Prakti\u010dni deo aktivnosti su kreativne radionice na temu vode, \u0161irokog spektra podtema odnosno aspekata na kojima mo\u017eemo govoriti o vodi. Tehnike su raznolike, prilagodjene uzrastu. Takodje se vr\u0161i registar zagadjiva\u010da vodnih tokova u lokalnim zajednicama gde se sprovodi projekat i planiraju aktivnosti ka re\u0161avanju tog problema. Deo projektnih aktivnosti je i povezivanje sa javnim komunalnim preduze\u0107ima u cilju upoznavanja dece sa tehnologijom i postupkom proizvodnje vode i prerade otpadnih voda.<\/p>\n

      Du<\/strong>navska regija u naj\u0161irem smislu<\/strong><\/p>\n

      \u00a0 \u00a0Dunav je, nakon Volge, druga najdu\u017ea i druga vodom najbogatija rijeka u Evropi, te najdu\u017ea reka u Evropskoj uniji. Reka Dunav izvire u Schwarzwaldu (\u0161umovit planinski kraj u pokrajini Baden-W\u00fcrttemberg, na jugozapadu Nema\u010dke), spajanjem re\u010dica Brigach i Breg, u mestu Donaueschingen. Dalje te\u010de prema istoku, kroz nekoliko glavnih gradova u srednjoj i isto\u010dnoj Europi (Be\u010d, Bratislava, Budimpe\u0161ta i Beograd), te nakon 2850 km, na obali Crnog mora, stvara deltu u Rumuniji i Ukrajini, koja se nalazi na popisu svetske ba\u0161tine UNESCO-a<\/p>\n

      \u00a0 \u00a0Kroz istoriju a i danas, Dunav uvek bio va\u017ean me\u00f0unarodni plovni put. Dugo vremena je bio i severoisto\u010dna granica starorimske dr\u017eave. Reka danas te\u010de kroz ili \u010dini granicu deset dr\u017eava, a to su redom od izvora prema u\u0161du: Nema\u010dka <\/strong>(7,5 %), Austrija <\/strong>(10,3 %), Slova\u010dka <\/strong>(5,8 %), Ma\u00f0arska <\/strong>(11,7 %), Hrvatska <\/strong>(4,5 %), Srbija <\/strong>(10,3 %), Bugarska <\/strong>(5,2 %), Rumunija <\/strong>(28,9 %), Moldavija <\/strong>(1,7 %) i Ukrajina <\/strong>(3,8 %).<\/p>\n

      \u00a0 \u00a0U re\u010dni sliv spadaju i deset drugih dr\u017eava \u010dije reke kao pritoke vodama snabdevaju Dunav: Italija <\/strong>(0,15 %), Poljska <\/strong>(0,09 %), \u0160vajcarska <\/strong>(0,32 %), \u010ce\u0161ka <\/strong>(2,6 %), Slovenija <\/strong>(2,2 %), Bosna i Hercegovina <\/strong>(4,8 %), Crna Gora, Makedonija, Gr\u010dka i Albanija <\/strong>(0,03 %).<\/p>\n

      \"region-danube<\/a><\/p>\n

      \u00a0 Jedina velika evropska reka koja te\u010de od zapada prema istoku je upravo Dunav. Nakon puta od 2850 kilometara <\/strong>reka se uliva u Crno more u podru\u010dju delte Dunava (4 300 km2<\/sup>) u Rumuniji i Ukrajini. Za razliku od ostalih reka, du\u017eina Dunava meri se od u\u0161\u0107a do izvora, a polaznom ta\u010dkom smatra se svetionik u Sulini na Crnom moru. Va\u017ee\u0107i sliv Dunava ima povr\u0161inu od 805.000 km2<\/sup>. Pritoke koje se nalaze ve\u0107inom u Alpama, ve\u0107inom dolaze s desne strane. Po\u010detak Dunava stvaraju dve re\u010dice u Schwarzwaldu, Breg i Brigach. Izvor Brega je blizu Furtwangena<\/strong>, na 1078 metara visine. Budu\u0107i da ova re\u010dica prelazi du\u017ei put, geografskise smatra izvorom Dunava. Dve re\u010dice spajaju se u Donaueschingenu <\/strong>gde se, u parku dvorca, nalazi fontana iz 19. veka zvana \u201eDonauquelle\u201d koja simbolizuje slu\u017ebeni izvor reke. Dunav iz Baden-W\u00fcrttemberga, gde prolazi kroz Sigmaringen i Ulm<\/strong>, ulazi preko Bavarske (Regensburg i Passau<\/strong>) u severnu Austriju (prolazedi kroz Linz i Be\u010d<\/strong>), pa kroz jug Slova\u010dke gde prolazi kroz Bratislavu<\/strong>, prelazi preko Ma\u00f0arske (kroz Budimpe\u0161tu<\/strong>) od severa prema jugu te izme\u00f0u Baranje i re\u010dnog ostrva Karapand\u017ee ulazi u isto\u010dnu Hrvatsku. Zatim izbija na granicu Hrvatske i Srbije (Vojvodina), te ugrubo prati granicu ove dve dr\u017eave. Prolazi pored Vukovara<\/strong>, a kod Iloka <\/strong>napu\u0161ta Hrvatsku i ulazi u Srbiju. Na ulasku u Srbiju prolazi pored Ba\u010dke Palanke<\/strong>, zatim Novog Sada<\/strong>, Beograda sa Zemunom<\/strong>, Smedereva<\/strong>. Reka kasnije predstavlja granicu izme\u00f0u Srbije i Rumunije, pa kasnije i izme\u00f0u Rumunije i Bugarske, nakon \u010dega se uliva u Crno more u Rumuniji, tvoredi veliku deltu na granici s Ukrajinom. Republika Moldavija je 1990. godine, dobila pristup na otprilike 300 metara leve obale reke kod Giurgiuleotija (<\/strong>izme\u00f0u gradova Gala\u00fei i Reni<\/strong>).<\/p>\n

      Potencijali Dunava <\/strong>(razlozi o\u010duvanja kvaliteta vode)<\/p>\n

      Dunav je va\u017ean izvor pijade vode za deset miliona ljudi koji \u017eive uzdu\u017e reke. U Baden-W\u00fcrttembergu, vodovodno preduze\u0107e koje pijadom vodom snabdeva podru\u010dje izme\u00f0u Stuttgarta, Bad Mergentheima, Aalena i okruga Alb-Donau, 30% vode od 30 miliona kubnih metara (2004. godine) \u010dini prera\u00f0ena dunavska voda. Drugi gradovi kao Ulm ili Passau koriste i ve\u0107e koli\u010dine dunavske vode kao vodu za pi\u0107e.U Austriji se 99 % vode za pi\u0107e crpi iz podzemnih izvora, a dunavska vode se koristi samo u razdobljima velikih vru\u0107ina. Sli\u010dno je i u Ma\u00f0arskoj gde 91 % pitke vode \u010dini voda iz podzemnih izvora. Druge zemlje tako\u00f0e slabo koriste vodu iz Dunava, zbog sna\u017enog zaga\u00f0enja. Samo mesta na rumunskoj obali koriste ovu vodu za pi\u0107e, jer je reka na tom podru\u010dju ponovo \u010dista (Drobeta Turnu-Severin, Delta Dunava).<\/p>\n

      Pored toga \u0161to je Dunav velika plovna reka, samim tim je i jedan od najva\u017enijih faktora ekonomskog, urbanog, kulturnog i istorijskog razvoja regiona koji nastanjuje 115 miliona ljudi.<\/strong><\/p>\n

      To je faktor efikasne evropske saradnje, kao i nacionalnog i regionalnog razvoja, gde reka svojim potencijalom uti\u010de na intenziviranje poljoprivrede kroz navodnjavanje, razvoj industrije povezan sa jeftinim vodenim prevozom, transport, lu\u010dke aktivnosti, sezonsku rekreaciju i kulturni turizam. Ova regija se smatra \u201cmakroregionom\u201d <\/strong>na osnovu zajedni\u010dkih vrednosti, zajedni\u010dkog istorijskog nasle\u00f0a i zajedni\u010dke bududnosti. Tako\u00f0e, zemlje dunavskog regiona dele i dugu istoriju saradnje. Konvenciju o za\u0161titi Dunava 1994. godine je potpisalo 14 dr\u017eava sa ukupnom teritorijom vedom od 2000 km2. Dr\u017eave potpisnice ove konvencije su i ujedno i potpisnice EU strategije za dunavski region.<\/p>\n

      Resursi \u017eivotne sredine dele se izme\u00f0u dr\u017eava i prevazilaze nacionalne interese. Ovo se posebno odnosi na Dunavski region koji obuhvata planinske oblasti kao \u0161to su Karpati, Balkan i deo Alpa. Ova regija tako\u00f0e ima bogatu i jedinstvenu floru i faunu, vodenu i kopnenu, uklju\u010dujudi i nekoliko mesta u Evropi koja su dom za pelikane, vukove, medvede i risove. Ta mesta su pod sve vedim pritiskom ljudskih aktivnosti. Saradnja je od klju\u010dne va\u017enosti, ina\u010de ono dobro u\u010dinjeno na jednom mestu biva anulirano zanemarivanjem drugih mesta. Postoje\u0107e strukture za saradnju treba da budu oja\u010dane.<\/p>\n

      \u00a0<\/p>\n

      Vreme uspostavljanja sistema: <\/strong>5 godina<\/p>\n

      Aktivnosti: I godina impelementacije<\/strong>:<\/p>\n

      Gradovi Zapadnog Balkana:<\/p>\n

      Slovenija <\/strong>Maribor Murska Sobota Ljutomer Gornja Radgona Ptuj Slovenska Bistrica Roga\u0161ka Slatina Celje Slovenj Gradec Velenje La\u0161ko Bre\u017eice Kr\u0161ko Novo Mesto \u010crnomelj Ljubljana Dom\u017eale Kamnik Kranj Bled Jesenice Postojna Logatec Vrhnika Idrija Nova Gorica Vipava Koper Ankaran Izola Piran Portoro\u017e \u0160kofja Loka Tr\u017ei\u010d Trbovlje Zagorje ob Savi Hrvatska <\/strong>Osijek Vukovar Ilok \u00d0akovo Vara\u017edin \u017dupanja Vinkovci Bjelovar Virovitica Slavonski Brod Sisak Po\u017eega Zagreb Koprivnica \u010cakovec Karlovac Petrinja Rijeka Pula Opatija Rovinj Umag \u0160ibenik Zadar Trogir Split Makarska Dubrovnik Kor\u010dula Hvar Bol Krk Cres Mali Lo\u0161inj Srbija<\/strong> Beograd Leskovac Vranje Dimitrovgrad Kur\u0161umlija Prokuplje Ni\u0161 Kru\u0161evac Kraljevo \u010ca\u010dak U\u017eice Valjevo Paradin \u0106uprija Zaje\u010dar Bor Jagodina Po\u017earevac Smederevo Ruma Sremska Mitrovica Pan\u010devo Vr\u0161ac Kikinda Novi Sad Ba\u010dka Palanka Sombor Subotica Kosovo <\/strong>Pri\u0161tina Prizren Novi Pazar Kosovska Mitrovica Albanija <\/strong>Tirana Dra\u010d Skadar Vlore Makedonija <\/strong>Veles Negotino Kavadarci Demir Kapija Struga Ohrid Ki\u010devo Debar Strumica Djevdjelija Skopje Tetovo Gostivar Prilep Bitola Kumanovo \u0160tip Berovo Ko\u010dani Crna Gora <\/strong>Podgorica Nik\u0161i\u0107 Herceg Novi Bar Kotor Ulcinj Berane Pljevlja Cetinje BIH <\/strong>Sarajevo Banja Luka Biha\u0107 Zenica\u00a0Tuzla Mostar Bijeljina Br\u010dko Prijedor Bosanska Gradi\u0161ka Priboj Doboj Zvornik Prnjavor Gr\u010dka <\/strong>Solun Komotini Kozani Atina<\/p>\n

      II godina implementacije:<\/strong><\/p>\n

      4B \u2013 4 metropole na Dunavu<\/strong>: Be\u010d \u2013 Bratislava \u2013 Budimpe\u0161ta \u2013Beograd<\/p>\n

      III godina implementacije:<\/strong><\/p>\n

      Gradovi na Dunavu<\/strong>:<\/p>\n

      Tuttlingen, Sigmaringen, Ulm, Ingolstadt, Regensburg, Straubing i Passau, Nema\u010dka\u00a0<\/strong>Mauthausen, Enns, Durnstein, Krems, Linz i Be\u010d, Austrija\u00a0<\/strong>Bratislava, Komoran, Slova\u010dka\u00a0<\/strong>Gyor (Djer), Szoba, Vi\u0161egrad, Dunajuvaro\u0161, Baja, Moha\u010d, Budimpe\u0161ta, Madjarska\u00a0<\/strong>Vukovar i Ilok, Hrvatska\u00a0<\/strong>Apatin, Ba\u010dka Palanka, Novi Sad, Beograd, Pan\u010devo, Smederevo, Srbija\u00a0<\/strong>Baragana, Dobrud\u017ea, Turnu Severin, Giurgiu, Braila i Galati, Rumunija\u00a0<\/strong>Giurgiulesti, Moldavija\u00a0<\/strong>Vilkov, Izmail, Kilija, Ukrajina<\/strong><\/p>\n

      IV godina impementacije<\/strong>:<\/p>\n

      Gradovi u dr\u017eavama koje su direktno povezane sa Dunavom:<\/strong><\/p>\n

      Nema\u010dka, Austrija, Slova\u010dka, Madjarska, Hrvatska i Srbija (nastavak), Rumunija, Bugarska, Moldavija, Ukrajina<\/p>\n

      V godina implementacija:<\/strong><\/p>\n

      Gradovi u dr\u017eavama koje svojim pritokama pripadaju slivu Dunava<\/strong>: Italija, Poljska,\u0160vajcarska, \u010ce\u0161ka, Slovenija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija, Gr\u010dka, Albanija<\/p>\n

      Ciljeve planiramo ostvariti kroz navedene aktivnosti najpre u gradovima regije Zapadnog Balkana, \u0161to je deo ve\u0107 zapo\u010detog projekta uspostavljanja sistema kojim su za sada obuhvadene 4 dr\u017eave : Slovenija, Srbija, Hrvatska i BIH. Prva faza je uklju\u010divanje svih 9 dr\u017eava\u00a0Zapadnog Balkana. Nakon toga bismo povezali 4 metropole koje su direktno na Dunavu i koje svaka po svom odnosu prema ovoj reci ima neke specifi\u010dnosti.<\/p>\n

      Time bismo stvorili ambijent povezivanja ovih gradova i u smislu razmene iskustva u svim aspektima od proizvodnje i distribucije voda do prerade otpadnih voda. Tim delom projekta uklju\u010dile bi se jo\u0161 3 dr\u017eave, Austrija, Slova\u010dka i Madjarska. Direktno na Dunavu je 40 gradova i cca 10 gradova u dr\u017eavama koje slivovima reka pritoka pripadaju Dunavskoj regiji, cca 200 gradova. Ukupno projektom obuhvatamo 244 grada.<\/p>\n

      Edukovanje koordinatora za rad u gradovima na Dunavu sprovodi Vodna agencija sa svojim iskusnim saradnicima na podru\u010dju tih dr\u017eava.<\/p>\n

      Edukacija nacionalnih koordinatora za dr\u017eave koje su u Dunavskoj regiji, sprovodi se u kontinuitetu od I godine implementacije, tj. nastavlja na ve\u0107 zapo\u010deti sistem od 2013. godine. Edukaciju obavlja nosilac projekta, \u00a0Vodna agencija uz podr\u0161ku nevladinog sektora i njihovih primera dobre prakse uz uklju\u010divanje stru\u010dnih resornih saradnika.<\/p>\n

      Edukacija se organizuje na godi\u0161njem nivou, na medjunarodnoj konferenciji gde se sre\u0107u koordinatori koji su ve\u0107 uklju\u010deni u projekat i novoprijavljeni, na osnovu poziva koji im upu\u0107uje Vodna agencija. Nacionalni kordinatori su zadu\u017eeni da stvore timove koji \u0107e raditi na teritoriji dr\u017eava po planu uklju\u010divanja u aktivnosti zadatih dr\u017eava.<\/p>\n

      \u010citav projekat tj uspostavljanje sistema od po\u010detka prate mediji tako da su deo aktivnosti i press konferencije i pojedina\u010dni kontakti i nastupi u medijima. Projektne sktivnosti su stru\u010dne konferencije*, radni i video sastanci, izve\u0161taji rada, monitoring i evaluacija. Poseban deo projekat su stru\u010dni kampovi i studijska putovanja za koordinatore i partnere*. Svi materijali za rad \u0107e biti priladodjeni potrebama edukacije i prevedeni na jezike dr\u017eava.<\/p>\n

      Rezultati:<\/strong><\/p>\n